ARONIJA

Chokeberry, черноплоднаја рјабина

Aronija pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloidae. Pored crne, A. melanocarpa, poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje nisu značajne za praksu.
Gaji se kao voćka ili ukrasna biljka. Uspeva na svim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama.
Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda. U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje potrebno je da se ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500 – 600 kg/ha, ili 50 – 60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stajnjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu.

Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8:16 :24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnјe. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda.

Sadnja aronije

Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od  kvaliteta sadnica, đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova. Najbolje sadnice dobijaju se iz kulture tkiva. Klonovi imaju izvanredno razvijen korenov sistem i potpunu ujednačenost. Zbog toga se lako primaju i imaju brz porast i razviće. Na većim površinama aroniju treba saditi u redove sa rastojanjem od 3 x 1,5 m. Redovi se obeleže kanapom i na svakih 1,5 m pobode šipka, tj. označe mesta za sadnju. Bilo bi dobro da se redovi orjentišu u pravcu sever-jug. Ako je zemljište dobro usitnjeno i vlažno sadnja se brzo odvija. Jame duboke oko 20 cm i  30 cm u prečniku, mogu se kopati i motikom. Posle sadnje zemlju navučenu na korenov sistem treba nagaziti, ali pažljivo, kako bi se izbeglo oštećenje bočnih grana koje se javljaju iz korenovog vrata, izdanaka od kojih počinje formiranje žbuna. Žbun može imati i do 30 izdanaka, visine 2,5 i 3 m u prečniku. Maksimalni razvoj i pun prinos dostiže tek u desetoj godini života, kada se može dobiti 5-10 kg ploda po biljci. Naslon nije potreban.
Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova i navodnjavanju. Međuredna rastojanja se mogu koristiti za gajenje povrća, sve dok biljke aronije ne odrastu. Ukoliko se želi „organska proizvodnja“ nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu. Ona sprečava rast korova.

Berba

Aronija sporo raste. Prorodi u drugoj ili trećoj godini života, u zavisnosti od bujnosti same biljke. Dobra nega ubzava rast i omogućava rodnost i u drugoj godini, tj odmah posle sadnje. Rađa svake godine. Nema alternativnosti. Navodnjavanje osigurava dobru rodnost i kvalitet. Cveta u aprilu. Zrenje počine u avgustu i traje oko mesec dana. Ne može se zakasniti sa berbom. Zreli plodovi ne trunu, nema crvljivosti i teško opadaju. Mnogi se osuše i ostaju dugo na biljci, ako je leto umereno toplo, preko cele jeseni i zime. Dešava se da u proleće počne listanje, a na granama još uvek ima prošlogodišnjih, suvih bobica. Nema potrebe za prskanjima. Otporna je na bolesti i štetočine. Idealna za organsku i bio-ekološku proizvodnju. Ne usvaja teške metale i otrovne gasove. Može se gajiti na pepelištima, jalovištima, zasutim smetlištima i zabarenim terenima, ali najbolje uspeva na prirodno plodnim i osunčanim parcelama.
Biljke se neguju bez hemijskih preparata (herbicida, fungicida i insekticida), kako bi mogle da se uključe u organsku ili bio-ekološku proizvodnju. Na taj način mogu da se ispune sve zahteve iz zakonskih propisa organske proizvodnje.
Za devet godina, na plodnom zemljištu, biljka aronije može da razvije korenov sistem sa žilama dugim preko 700 metara, od čega je oko 90% tanje od 1mm! Koren se prostire na površini kou projektuje kruna, na dubini do 1.5 m. Otuda aronija može da usvoji velike količine vode i hrane. Optimalna vlažnost zemljišta za visoke prinose je oko 75% poljskog vodnog kapaciteta, tj. toliko pora u zemljištu treba da bude ispunjeno vodom a ostatak vazduhom.

Hranljiva i lekovita vrednost

Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadrže od 25-30% suve materije, najviše saharida, šećera od 6,2 – 10,8%, celuloze 3,0 – 3, 1%, pektina 0,63 – 0,75%, organskih kiselina od 0,7 – 1,3% i antocijana (600 – 2300 mg%). U njma je prava riznica (1,55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe, kalcijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vitamini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije, najvažnije su bojene materije, antocijani. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova, dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj način biljka štiti sadržaj, meso i seme ploda, od štetnog dejstva UV zračenja. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. Na drugom mestu po bogatstvu antocijanima nalaze se zreli plodovi crne maline , sa oko 320 mg%, dok ih kod crne ribizle ima oko 250 i kupine 205 mg na 100 g ploda. Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih bolesti, kao što su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronićna zapaljenja, gastro problem uključujući i ćir, i zapaljenja oka (uveitis).

Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja ii ma antiseptičko jedstvo. Moguće je da antioksidanti pomažu u lećenju svih hroničnih bolesti, kao što su kanceri, srćana oboljenja, Parkins, bronchitis… Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi se saćuvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, a koji se jednom račju nazivaju fitoncidi ili viljni antibiotic, čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirodi.
U ishrani i medicine aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok, sirup. Od kilograma svežih neoštečenih plodova dobija se 500-600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje, koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Ovakav sok se koristi razređen u vodi, čaju ili drugim voćnim sokovima, kao što su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka sadržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetksa vrednost je max 63 kcal. Sirov sok se korosti obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola čaše od jogurta.

Koršćenje plodova

Zreli plodovi se mogu jesti sveži. Dovoljno je uzeti oko 30 plodova na dan, da bi se zadovoljila dnevna potreba čoveka u P vitaminu i drugim lekovitim sastojcima iz ovog voća. Sveži plodovi se mogu držati i u samouslugama, u plitkim gajbicama ili plastičnim kutijama, 15 – 20 dana posle berbe. Na ovakav način mogu postati pristupačni svim zainteresovanim potrošačima. Čuvanje plodova u hladnjačama obavlja se na režimu od +20 C, kao i za jabuke, u tankom sloju.

Hladno ceđeni voćni sok, pasterizovan na 85-950C (920C ) u trajanju od 15 minuta, je najvažniji proizvod od arnonije. Ima rok trajanja do dve godine. Sadrži bioflavonoide (P vitamine), minimum 300 mg, sa energetskom vrednošću od 63 kcal na 100 ml.

Koristi se tri puta na dan po 50 ml. Dobar je kao preventiva od najtežih bolesti jetre i drugih organa digestivnog i urinarnog trakta. Sok aronije je najjače antioksidativno sredstvo u prirodi. Sadrži 16100 ORAC jedinica (Oxygen Radical Absorbence Capacity) izraženo u mikromolovima na 100 grama ploda. Zdravi ljudi treba da piju po 30-50 ml razređenog u čaši Prolom vode ujutru, npr. dva sata pre doručka.  Ovako se omogućava dug i zdrav život.

Sprečavanjem štetnog dejstva slobodnih radikala u metabolizmu čoveka, omogućava dug i zdrav život. Drugi načini korišćenja plodova aronije: džem, slatko, žele, voćni jogurt, kompot, kokteli sokova sa jabukom, narandžom i drugim voćem, vino i rakija.