Ranija istorija uzgoja visokožbunaste borovnice

Borovnica spada u red jestivih Vaccianum sorti, koju su stotinama godina unazad gajili američki domoroci na području Severne Amerike (Moerman, 1998).

Domaći Amerikanci (starosedeoci) u zapadnoj i istočnoj Severnoj Americi namerno su zapalili prirodna staništa borovnica i „Haklberija“ (Haklberi je mala jestiva plavo crna bobica nalik na borovnicu) da bi obnovili svoju energiju i eliminisali konkurenciju.

Krajem 19. veka visokožbunaste sorte borovnica i zečje oko iskopane su iz divljine i prenete u Novu Englesku i na polja Floride.

Oko 1908. godine Frederik Kovil iz američkog Stejt departmenta za agrikulturu (USDA) odomaćio je severnu visokožbunastu borovnicu (V. Corymbosum), koja je ujedno i prva odomaćena biljka ove vrste. On je prvi ustanovio osnovne zahteve borovnice, određujući da borovnici treba kiselo, dobro isušeno zemljište, bez korenja, kao i da joj odgovaraju niske temperature. Naučio je kako rezati stabljike borovnice i utvrdio da su pčele najbolji oprašivači. Uz to, Kovil je naučio da neki genotipi borovnice zahtevaju oprašivanje, kao i da je visokožbunasta borovnica tetrapolidna(Coville, 1927).

Sve ovo Kovil je postigao uz pomoć Elizabet Vajt, privatnog uzgajivača iz Nju Džerzija, koja je uzgojila Kovilovu hibridnu populaciju. Takođe, njoj se i delimično može pripisati zasluga u identifikovanju divljih klonova, jer je nudila nagradu pojedincima koji su joj slali uzorke borovnica koje su bile neobično velike. Najboljim klonovima koje su otkrili nadenuli su imena: Adam, Bruks, Danfi, Grover, harding, Sem, Soj, Rabel i Rasel. Rabel (Rubel)  se i dan danas uzgaja i to najviše kao obrađena bobica.

Na adresu Društva za promociju agrikulture u Filadelfiji, Vajt je 1934. godine uputila sledeću izjavu:

„ Najbolje, od stotina žbunova koja su pronađena, je ono koje je pronašao Rube Lik (Rube Leek). U mojim beleškama o sorti, prvo sam koristila njegovo puno ime, ali doktor Kovim je rekao da je Leek našao savršen oblik u obliku luka i da je koristio u svojim beleškama ime Rube. Rube! Kakvo ime za tako aristokratsku biljku. Napokon na predlog dr Kovila, pronađeno je savršeno rešenje u imenu „Rubel“- nalazačevo ime sa dodatim inicijalom njegovog prezimena.“ (Vajt, 1934).

Kovil je uzgajao borovnice od 1908. do 1937. Godine, ostavivši 30.000 sadnica svom nasledniku Džordžu Darou (George Darrow) da ih dalje sortira (Mejnlend 1998). Kovil je ostao upamćen kao najuspešniji uzgajivač borovnice,  jer je više od polovine trenutne hektaraže borovnica sačinjeno od njegovih hibrida uključujući „Rubel“ (1911), „Jersey“ (1928), „Weymouth“ (1936), „Bluecrop“ (1952), „Croatan“ (1954) i „Blueray“ (1955).

 

 

IZVOR: Bluberries by George B. Retamales and James F. Hancock

Miloš Manojlović

About Miloš Manojlović