Čuvanje plodova borovnice nakon berbe jedan je od glavnih izazova sa kojima se susreću uzgajivači

HLAĐENJE NAKON BERBE NAJBOLJE ZA ČUVANJE PLODOVA BOROVNICE

Kada je čuvanje plodova borovnice u pitanju ključna stvar u vezi sa ovim jeste da obrane borovnice treba hladiti što je pre moguće. Sargent (2006) preporučuju da ih, ako će borovnice biti transportovane, treba ohladiti na 1oS u roku od 4 sata nakon berbe. Beaudry (1992) saopštio je da brzo smanjenje temperature u odnosu na nivoe zasada na 0oS povećava životni vek visokožbunastih borovnica 8-10 puta u odnosu na neohlađeno voće (tabela 9.9) i prouzrokoju 8 puta veće smanjenje stepena respiracije.

Istraživanje na borovnicama sorte zečje oko pokazalo je da će, ukoliko se ručno obrano voće odmah stavi u frižider na temperaturu od 1oS, napredovati za oko 35% u čvrstini u poređenju sa voćem koje je ostavljeno 8 dana na temperaturi od 22oS. Iznenađujuće, hlađenje je imalo marginalan uticaj na voće koje je mehanički obrano sa 9% napredovanja u čvrstini u poređenju sa temperaturom okoline (Nunez-Barrios 2005). Nakon 8 dana, mehanički obrano i ručno obrano voće uskladišteno na temperaturi od 22oS imalo je jednaku čvrstinu.
Smanjenje respiratorne stope je znak usporavanja ukupnog metabolizma voća, što uključuje omekšavanje, propadanje tkiva i sintezu pigmenta. Pri temperaturi od 26.7oS respiracija (disanje) borovnice može proizvesti čak 6.100 kcal toplote po toni dnevno. Osim ako se ova toplota ne ukloni hlađenjem, ona može podići temperaturu ploda od čak 14.40S (Boyette 1993). Stopa respiracije borovnice pri temperaturi od 26.7oS je skoro 20 puta veća nego pri temperaturi od 4.5oS. Drugim rečima, borovnice koje su čuvane na temperaturi od 4.5oS imaju skoro 20 puta duži životni vek od onih koje su čuvane na temperaturi od 26.7oS.

Palete sa voćem neophodno je ohladiti u najkraćem mogućem roku, po mogućstvu klimatizovanim hlađenjem. U stajnom vazduhu, prosečna stopa hlađenja paleta borovnica je spora zato što se toplota prenosti iz unutrašnjosti samo kondukcijom, a svi materijali koji se nalaze u okruženju voća smanjuju stopu hlađenja. (Boyette 1993). Potrebno je više od 36 sati da bi se ohladile borovnice u centru palete na temperaturu od 4,5oS samo na sobnom hlađenju. Propuštanje hladnog vazduha može brzo spustiti temperaturu i smanjiti metaboličku aktivnost plodova, odložiti omekšavanje te stoga smanjiti ostetljivost na raspadanje. U zavisnosti od okolnosti, utvrđeno je da je stopa hlađenja 4-10 puta (Vicente 2005) ili 16-20 puta (Boyette 1993) brža sa forsiranim hlađenjem.
Forsirano vazdušno hlađenje je postignuto kada se paketi izlože višem pritisku, koji je veći sa jedne strane u odnosu na drugu. Ova razlika u pritisku forsira hladnoću (10S) i vlažnost vazduha (90-95% relativne vlažnosti) kroz pakete, čime se efikasnije uklanja toplota sa borovnica. Kako bi se dobila odgovarajuća pokretljivost vazduha, neophodno je na odgovarajući način pakovati pakete kako bi se minimizirao bilo kakav prostor koji može naterati vazduh da prođe okolo, umesto kroz kontejnere, smanjujući pritom efikasnost hlađenja. Preporučuje se da 5% do 8% bočne površine i 3% do % ukupne površine pri dnu ostanu slobodni kako bi se omogućilo odgovarajuće strujanje vazduha kroz pakete (Vicente 2005). Hlađenje hladnom vodom (hidrohlađenje) je veoma efikasno kod borovnica koje će biti obrađene. Međutim, to oštećuje cvet ploda, što ga čini nepraktičnim za sveže tržište (Sargent 2006).

HLAĐENJE TOKOM SKLADIŠTENJA

Nakon što se bobice ohlade, preporučuje se da se drže na temperaturi od 0-1oS i 85-95% relativne vlažnsoti vazduha (Vicente 2005). Pod ovim uslovima borovnice mogu održati prihvatljivo stanje dve (Vicente 2005) do tri nedelje (Schotsmans 2007). Kritična temperatura za zaleđivanje borovnica je -1.3oS. Sve u svemu, kod bobica sa višim sadržajem rastvorljivih čvrstih supstanci manja je verovatnoća da će se zamrznuti.

Efekti temperature skladišta razlikuju se među sortama. Na primer, Bounous (1997) je otkrio da je gubitak mase visokožbunastih borovnica koje su bile uskladištene na temperaturi od 1oS tokom 3 nedelje iznosio 2.5% za sortu „Dixi“, 21% za sortu „Darrow“ i 25% za sortu „Coville“. Sa druge strane, čvrstina pri berbi bila je 28% veća kod sorete borovnice zečje oko „Climax“ nego kod sorte „Woodard“, a razlika se povećala na 38% nakon 2 nedelje skladištenja na temperaturi od 3oS (Miller and Smittle 1987). Sorte mogu varirati u svom odgovoru na hlađenje. NeSmith (2005) otkiro je da je stopa gubitka čvrstine bila slična među sortama borovice zečje oko pri temperaturi od 1oS i 12oS osim za sortu „Premier“ koja je mnogo brže gubila čvrstinu. Pri temperaturi od 22oS sorte „Brightwell“ imala je najmanju stopu opadanja čvrstine. Najveća različitost u stopi gubitka čvrstine među sortama uočena je pri temperaturi od 32oS, gde je sorta „Powderblue“ imala šestostruki porast u odnosu na „Brightwell“. Obim gubitka težine kao odgovor na povećanje temperature je sličan kao i kod gubitka čvrstine, ali su manje razlike među sortama (NeSmith 2005).
Kod paleta za skladištenje voća pri optimalnoj temperaturi od OoS može se ponekad pojaviti kondenzacija unutar zapakovanog paketa, što je neprihvatljivo za većinu onih koji pakete primaju (Beaudry 1992). Ova kondenzacija može biti smanjena održavanjem temperature na ili iznad tačke pojave rose. Kondenzacija može prouzrokovati gljivično raspadanje, iako se generalno smatra da je njihov uticaj minimalan. Međutim, neki kontejneri omogćavaju veći gubitak vlažnosti od drugih. Almenar (2008) uporedio je nivoe raspadanja visokožbunaste sorte „Elliott“ koja je bila upakovana u standardne komercijalne školjke napravljene od polietilen tereftalata (RET) ili od eksperimentalnih biorazgradivih polilaktida (PLA) i utvrdio da je razvoj gljivica nakon 18 dana pri temperaturi od 10oS bio manji kod RET nego kod PLA kontejnera (5% naspram 11%). Uticaj se može pripisati većem gubljenju vlažnosti kod RET kontejnera (Beaudry 1992). Paneli za ukus su pokazali da, zasnaovano na ukusu, teksturi, spoljašnjem izgledu i ukupnom kvalitetu, su konzumenti mogli napraviti razliku između borovnica različitih pakovanja i više im se svidela borovnica koja je bila spakovana u PLA kontejnere (Almenar 2010).

Nune (2004) proučavao je uticaj različitih temperatura (0, 5, 10, 15 ili 20oS) na kvalitet visokožbunaste sorte borovnice „Patriot“ i zaključio da; a) jedan faktor kvaliteta se ne može koristiti kako bi se izrazio gubitak kvaliteta borovnice u normalnom fiziološkom rasponu temperatura; i b) predviđanja životnog veka borovnice koje je izračunato korišćenjem podataka dobijenim iz literature u vezi stope respiracije pri različitim temperaturama nisu precizne osim ako tip sorte i kvalitet voća prilikom berbe kao i ekološki faktori koji su uključeni, nisu dobor poznati, a ograničavajući faktor kvaliteta je tesno povezan sa ukupnom metaboličkom stopom.

mpantic

About mpantic