MALINA

Malina polka, poznata i kao polana, lako se gaji i ne zahteva velika ulaganja. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalazi put do potrošača.

Krajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. Kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na proleće ponovo nikle nove.
Malini polki plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo, s najmanje 3% humusa, 4mg fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18mg kalijuma na 100g vazdušno suve zemlje. Optimalna pH vrednost je 5,5-6,5.Veliki je ljubitelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Malina polka sadi se u jesen ili na proleće. Primenjuje se jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.
Stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvori oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravnja, jer neravnine otežavaju sađenje i omogućavaju da se izdanci kose na odgovarajuću, istu visinu.
Pripremljene sadnice sade se centimeter dublje nego što su bile u rasadniku. Međuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamići duboki petnaestak cm kopaju se ašovom. Koren se pravilno rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate i zemljište ponovo poravnja.
S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini, posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u drugoj i trećoj godini. Sistem kap po kap obezbjeđuje dovoljno vode.

Istovremeno ima cvetove i plodove

Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, polka rodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveću visinu, oko 150cm. Cvetanje počinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato malina polka uvek ima cvetove, zrele i zelene plodova. Pun rod postiže u drugoj godini. Plodovi maline polke sazrevaju krajem jula ili početkom avgusta. Beru se svaki drugi ili treči dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana. Posle prvog mraza izdanci se suše i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi “smire” i potom pokose, odnosno odstrane od zemlje. Ponovo se radi analiza zemljišta i dodaju samo one hranljive materije koje nedostaju. Nastavlja se i obrada. Malina polka je odlične rodnosti. Ako je posađena na odgovarajućem zemljištu i dobro negovana, po hektaru može da se ubere preko 12 tona. Plodovi su konični, tamnocrveni, ukusni kada su sveži, ali pogodni i za preradu.

Minimalna zaštita

Jedan izdanak maline polke u prvoj vegetaciji daje 8 novih biljaka. Svake godine taj broj se udvostruši. Međutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dužnom metru bude 12 biljaka. Zato se u toku berbe proređuju izdanci sa kojih je ubrano najmanje 70% roda. Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ove sorte se na razlikuju od drugih. Međutim, zaštita je minimalna, jer se košenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina. Takođe, važno je da u blizini malinjaka nema izvora zaraze, te su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30cm, drugo kada imaju 90cm, a treće na početku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove malina počinje da opada posle 15 godina. Tada se krči i ustupa mesto odgovarajućim usevima.