Mikropropagacija predstavlja naprednu tehnologiju uzgajanja biljaka u laboratorijskim uslovima (In vitro).

Zasniva se na sposobnosti ćelije da se samoreprodukuje i gradi nova tkiva. Ovaj princip se primenjuje kako za proizvodnju sadnica neke biljke tako i za proizvodnju određenih delova biljke, značajnih za čoveka. Zavisno od vrste ili potrebe eksplant može biti deo tkiva kalusa, lista, meristem, deo embriona, jedna ćelija ili čak  protoplast  ćelije. Najčešće je eksplant deo meristemskog tkiva. Razloga za to je više:  meristem je deo koji se najbrže razvija, njega čine mlade ćelije koje gotovo da i ne mogu biti zaražene virusima…

Da bi se započeo proces proizvodnje mikropropagacijom, neophodno je imati bezvirusne matične biljke sa kojih se može odvajati potrebni deo tkiva. Da bi se dobio takozvani „superelitni“ rasad, potrebno je izdvojiti reprezentativne primerke odabranih sorti. Te sadnice se moraju osloboditi svih virusa.

Postupak za oslobađanje biljke od virusa:

  • Biljke se izlažu temperaturama 37 do 38 *C u trajanju od 15-20 dana kako bi se virusi uništili jer su oni najčešće termolabilni.

Ovako tretirane biljke, oslobođene od virusa, gaje se u specijalnim uslovima (In vitro) i mogu se koristiti kao matične biljke dve do tri gonine.

Mikoropropagacija meristemskog tkiva terminalnih pupoljaka

Ovaj način mikropropagacije je najčešće primenjivan u praksi, može se primeniti za razmnožavanje voćnih vrste poput jagode, maline, borovnice ali i velikog broja cvetnih kultura kod kojih je nemoguće ili neisplativo primeniti setvu semena. Uzgred na ovaj način se dobija veliki broj uniformnih sadnica pogodnih za sadnju u grupama gde je  uniformnost jedan od osnovnih kriterijuma za kvalitet.

Proces počinje gore opisanom metodom oslobađanja biljke od virusa termo terapijom. Zatim se sa matične biljke uzima vršni pupoljak koji treba sterilisati. Pupoljak se uz pomoć pincete pod binokularnom lupom odvaja od ljuspi i odvaja se meristemska kupa. Tkivo se postavlja na hranljivi rastvor dok ne dođe do multiplikacije. Kada se u laboratorijskim uslovima dobiju mlade biljke, one su vrlo osetljive na spoljašnju sredinu pa ih treba postepeno privikavati na manje zaštićeno stanište. Poslednja faza u proizvodnji je prenos biljaka i sadnja u saksije odakle kreće rasadnička proizvodnja.

Sterilizacija tkiva pre uvođenja u kulturu tkiva

Da bismo imali uspeha u proizvodnji biljaka na ovaj način materijal sa kojim radimo, kako biljni tako i laboratorijski pribor moraju biti apsolutno sterilisani. Laboratorijski pribor i tegle se mogu ispirati varikinom i sterilisati u rerni na visokim temperaturama dok biljni materijal treba ispirati pod mlazom vode u trajanju od  1-2č. Zatim se ispere destilovanom vodom kojoj se dodaje nekoliko kapi praška za sudove. Potopi se na 20 sekundi u 70% alkohol. Ponovo se ispere destilovanom vodom. Potopi se 10 minuta u 1% natrijum hipohlorata. Ponovo se ispira u destilovanoj vodi u trajanju od 10ak minuta, uz stalno mešanje.

Posle sterilizacije vrši se odvajanje eksplanta. Taj posao se mora obaviti u sterilnim uslovima bez prašine, koristeći sterilne alate. Zatim se tkivo prebacuje a hranljivi rastvor iz koga će uzimati potrebne materije za dalji razvoj.

Sastav hranjivog rastvora

Hranljivi rastvor je uglavnom želatinozna masa na kojoj se može održavati eksplant. U zavisnosti od biljke koju želimo proizvesti, koncentracija delova hranljivog rastvora može se menjati ali od prilike to izgleda ovako (Na 3 litara vode):

  • Nitratni rastvor  …………………300 ml,
  • Sulfatni rastvor………………… 30 ml,
  • Hloridni rastvor………………… 30 ml,
  • PBMo rastvor………………………..30 ml,
  • Myo inozitol (cikloheksan)…….. 30 ml,
  • Vitamini……………………………..30 ml,
  • Gvožđe………………………………. 15 ml,
  • IBA……………………………………. 6 ml,
  • BAP…………………………………… 3 ml.

Zatim se prema potrebama biljke usklađuje (Ph) vrednost i dodaje 60g šećera i 15 grama agara. Rastvor se zagreva na 95 stepeni i razliva u tegle po 75-100 miligrama.

Faze mikropropagacije: MULTIPLIKACIJA
Posle 3-4 nedelje, vrši se odvajanje mladih biljčica tako što se u nove tegle postavi po 20 biljaka gde treba da stasaju za sledeću fazu. Tegle se odlažu na parapet u prostoriju gde je temperatura konstantno 21-23 stepena, osvetljenje se vrši fito lampama od 2000 Luksa u fotoperiodima od  16 sati dan, 8 sati noć.

Priprema za iznošenje:

U ovoj fazi treba stimulisati stvaranje i rast korena na dobijenim izdancima. To se postiže prenošenjem biljaka u nove tegle (Obično pojedinačno) gde je sastav hranljivog rastvora malo drugačiji. Iz njega se isključuju citokinini a dodaju hormoni koji podstiču stvaranje korena.

Iznošenje biljaka iz uslova (In vitro)

Biljke gajene u uslovima ( In vitro), ne smeju se od jednom prebaciti u uslove slobodnog prostora. Najpre se još u laboratoriji smanjuje temperatura i povećava vlažnost vazduha oko biljaka a tegle se otvaraju. Pri presađivanju u sterilizovani supstrat, koren biljke se ispira od  hranljive podloge. Tada se biljke prenose u staklenik gde se uz pomoć mist sistema ili veštačke magle podiže vlažnost vazduha. Tako osetljive biljke se ne smeju odmah izložiti svetlosti nego se 10 dana dužina osvetljavanja postepeno povećava.

Autor: Radivoje Bulatović
Dipl. Inž. šumarstava, oblast pejzažna arhitektura i hortikultura. Autor bloga Živeti sa biljkama.

Miloš Manojlović

About Miloš Manojlović